Bez ikakvog srkleta i zorta, krenuh na rođendan jednog marketa, u pekari kupih peksimete u marketu šećerleme. Taman da zagrizem blatovu najdražu kiflu sa sirom, zvonko zvoni mobilni. Moram se hvatati krivine. Srklet i zort se penje uz mene, pa zašto deset minuta ranije, nije zazvonio mobilni. Sparina je poprimila zapreminsku vrijednost u kabini automobila….
https://youtube.com/shorts/8BUECye6Skk?feature=share
Jučer će me pitati za tebe, vozeći se putem koji se češće spominje. A ti već danas, ćeš me sresti i pružiti ruku poput pozdrava. Reći ćeš da žuriš i nastavićeš pravo, a ja ću, naravno, ispratiti tvoje korake, sve dok mi oči dopuste.
Pronašao sam novu zonu komfora na poslu, na terenu, u autu…
Jutros je mobilni odlučio da otipka neku poruku koja ne bi imala veze za zdravim razumom i to baš njoj. A šta ćeš kad stoji na vrhu negdje gore, nadohvat ruke. Srećom, na vrijeme sam vidio, pa opozvao tu suludu radnju, inače bi se morao pravdati da sam trijezan, kao što i jesam. Možda malo…
Sjedeći pod skajanim nebom, izmeđ nekakvih biroa i kvaziuniverziteta, ispijao sam gorki napitak nalik katranu zvani kafom. Šoljica je vrištala tjeskobom dok je vjetar izgurivao sadržaj pepeljare. Kako je vjetar izgurivao sadržaj pepeljare, tako se dizala moja tjeskoba, neće li mi upasti dašak pepela u gorki napitak nalik katranu zvani kafom. Upala mi je kašika…
Imaju te dvije sestre, što rade zajedno nokte i masaže. Bile su mi kone na poslu, pa se preselile malo dalje, par blokova ispod. Jedna je udana i ima dijete, a druga malo starija od mene i ona slobodnija od prve. I šta ja znam, ljepuškasta je, povoljna za razvoj fiksacije mene na nju. Sanjao…
Svjetlana piše na vibere, Lucijan srca poruke. Sunce je granulo onako proljećno. Vjetar nosi prašinu niz prljave pute. Odašiljem vibre starog novca, samo mi pijačne cipele kvare dojam. Iako su, zapravo one od starog novca; plaćene, otplaćene i davno iznosane.