s u n čan dan kraja početka, sedmice loggy

Dobro reče Katran, dok se misli prenesu ovdje, neka i pobjegne. Meni odletješe negdje trenutno dok smislih naslov, a naslov je najbitniji. Morate se na nešto upecati, zar ne?

Kad sam kod letenja, baš sam se zainatio preletjeti knjigu o otmicama i avionima. Ništa specijalno, ali je dostupna svima, pa i Romanovoj. Malo me prevod nervira, ali dobro. Lakše mi je čitati knjige dostupne svima, nego psihološke, mislim na isto “dostupne svima”, ne na stručnu literaturu. Psihologija me ne interesuje, ali mi svakako iskače po YouTube-u.

Tako neki dan gledam neki video; opet dostupan svima; o onoj izreci “skinsi, takav si” (prim. prev). Ja sam ovakav kakav sam jer se najviše družim sa sobom.

Sjetih se Kevina Spejsija u “Kući od karata”, kako hladnokrvno ubi pseto za bolje dobro. (O)sjetio sam ga. Mojega boli noga i jedva hoda, jer je star već. Nisam ni želio psa, ali sam ga najviše hranio i vodao. Sad nemam psa da ga šetam i ostalima smeta što živi svoj pseći život kako živi. Ubiti psa za bolje dobro, Bože me oprosti.

Sad mi treba više nego ikada, ali je nedostupna, iako bi se javila da je zovnem za par minuta, dok objavim ovaj monolog.